Nije bilo inspiracije, nije bilo plana. Samo petnaest minuta ujutru, pre nego što uključim telefon. Kafa, prazna stranica i tajmer na kuhinjskom satu.
Pravilo je jedno
Pišem dok ne istekne vreme, i ne brišem ništa taj dan. Uređivanje dolazi sutra — kad tekst više nije „moj“ i kad lakše vidim šta je višak.
Ne čekam dobar dan za pisanje. Pišem, pa dan postane dobar.
Šta se promenilo posle šest meseci
- Dve stotine tekstova, od kojih je trideset dovoljno dobro za objavu.
- Pisanje više ne zahteva „raspoloženje“ — postalo je kao pranje zuba.
- Ideje dolaze tokom dana, jer znam da ujutru imam gde da ih stavim.
Ako želite da probate
Počnite sa pet minuta. Ne brojte reči, brojte dane. Posle tri nedelje pogledajte šta ste napisali — iznenadiće vas.
